Dr Mihailo Milanović, asistent sa doktoratom Instituta za poljoprivrednu tehniku, na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, nagrađen je od stane Privredne Komore Srbije za najbolju doktorsku disertaciju odbranjenu u školskoj 2020/21 godini.
Za ovu nagradu u školskoj 2020/2021, koju Privredna Komora Srbije dodeljuje od 1968. godine, konkurisalo je ukupno 28 kandidata sa svojim radovima, sa 14 fakulteta i četiri univerziteta.
Nagrada dr Mihailu Milanoviću iz naučne oblasti mašinstvo, tj. biotehničke nauke.
Ukupno je nagrađeno 11 doktorata, u različitim naučnim oblastima, među kojima i doktorska disertacija dr Mihaila Milanovića pod nazivom „Termotehnički aspekti procesa sušenja ostataka iz proizvodnje sokova“ iz naučne oblasti mašinstvo, tj. biotehničke nauke.
Dr Milanović je ovu disertaciju izradio u saradnji sa Institutom za poljoprivrednu tehniku, u Laboratoriji za termotehnička i strujnotehnička merenja Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, a odbranio ju je septembra 2021. godine na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pod mentorstvom profesora prof. dr Mirka Komatine.
Tim povodom, zamolili smo dr Milanovića da nam kaže nešto više o njegovom nagrađenom naučnom radu.
Kako ste izabrali temu tj. zašto baš ova tema za naučni rad?
Proces sušenja ubraja se u najzastupljenije načine čuvanja prehrambenih proizvoda, a kako je Srbija, pre svega, poljoprivredna zemlja, postoji potreba i veliki potencijal da se proces sušenja poboljša tj. učini energetski efikasnijim i isplativijim.
Sa druge strane, kod nas, kao i u svetu, ogromna količina hrane se baca, što ne samo da predstavlja neracionalno korišćenje neophodnih i vrednih resursa, već može da ima negativne efekte na životnu sredinu, ukoliko se ovaj organski otpad neadekvatno odlaže.
Zbog toga je cilj disertacije bio da opiše proces sušenja organskog otpada iz proizvodnje sokova sa akcentom na efikasnosti procesa i metodama, kao i da ukaže na potencijal i predloži primenu ovog materijala u energetske i druge svrhe.
Učestvovali ste tokom osnovnih, master, kao i doktorskih studija u brojnim studijskim razmenama i programima. Koliko su Vam inostrane prakse značile i uticale na odabir teme disertacije?
Uporedo sa svojim studijskim obavezama, ispitnim aktivnostima i eksperimentalnim istraživanjima, tokom doktorskih i master studija, imao sam priliku da učestvujem na studentskim razmenama i programima inostranih praksi. Razmene i projekti na kojima sam radio su doprinele razvoju moje karijere, a takođe su i obogatile moj život novim iskustvima i poznanstvima.
Ideja za temu disertacije je razvijena u dogovoru sa mentorom i članovima komisije, ali takođe i na osnovu sopstvenih iskustava koja su proistekla iz radnog iskustva i praksi tokom doktorskih studija (Nemačka, Rumunija, Estonija, Britanija…).
Ova iskustva su imala velikog uticaja na formulaciju teme, kao i moju opredeljenost da se bavim ovom oblašću, jer su u zemljama u kojima sam radio koncepti cirkularne ekonomije, ocena životnog ciklusa i zaštita životne sredine već godinama u žiži interesovanja i naučnog razvoja. Samim tim sam bio motivisan da neke od tih ideja upotrebim i inkorporiram u sopstvena istraživanja.
SAZNAJ VIŠE
Više detalja o studijskim razmenama i inostranim praksama koje je dr Mihailo Milanović pohađao, možete pročitati u njegovoj biografiji – Dr Mihailo Milanović – Asistent sa doktoratom – Katedra za poljoprivrednu tehniku.
Koji su kriterijumi Privredne komore Srbije pri ocenjivanju i odabiru naučnih radova?
Osnovni kriterijumi pri ocenjivanju i odabiru bili su relevantnost naučnog rada, da su rešenja primenljiva u privredi, da imaju ekonomski, kao i društveni značaj.
Važno je bilo da su obavljeni u relevantnim međunarodnim časopisima, jer se time verifikuje naučni doprinos istraživanja.
Gde Vaš naučni rad može naći direktnu primenu?
Disertacija se bavi problemom iskorišćenja otpadne biomase iz procesa proizvodnje sokova (takozvanog voćnog tropa), što sa jedne strane pruža mogućnost dobijanja proizvoda sa dodatnom vrednošću uz odgovarajuće ekonomske benefite, a takođe rešava problem odlaganja ovog otpadnog organskog materijala. Proces sušenja je neophodna karika u procesu jer omogućava skladištenje tropa na duži vremenski period i kasnije korišćenje u energetske i druge svrhe.
Praktični doprinos moje disertacije ogleda se u mogućnosti optimizacije potrošnje energije koja se koristi za sušenje u odnosu na vreme sušenja, korišćenjem metode sa kombinovanim konduktivno-konvektivnim dovođenjem toplotnog protoka materijalu.
Takođe, razvijen je matematički model sušenja i utvrđene najbitnije termofizičke karakteristike voćnog tropa.
Utvrdio sam kroz svoj rad da je kombinovana konduktivno-konvektivna metoda sušenja izuzetno efikasna i primenjiva za sušenje ostataka iz industrije prerade voća odnosno voćnog tropa, a ima i širi potencijal primene za druge srodne materijale.
Šta ova nagrada za Vas znači i šta nosi sa sobom?
Ova nagrada predstavlja potvrdu da ideja doktorske disertacije ima potencijal za primenu u industriji, a takođe mi pričinjava i veliko zadovoljstvo, jer su vreme i energija uloženi u kvalitet izrade disertacije prepoznati od strane stručnog žirija.
Posebno sam ponosan i osvrnuo bih se na obimna eksperimentalna istraživanja. Pored istraživanja termofizičkih osobina materijala i gravimetriske analize, koja su urađena na Mašinskom fakultetu, na Poljoprivrednom fakultetu je osmišljena i izrađena eksperimentalna sušara na kojoj je izveden najveći deo ispitivanja.
Napomenuo bih i da je za eksperimentalni deo disertacije utrošeno dosta vremena (izrada instalacije je trajala oko godinu i po dana, a eksperimenti još oko 2 godine).
Eksperimentalna sušara je opremljena savremenom merno-regulacionom opremom, a takođe je u međuvremenu i usavršena, tako da studenti imaju mogućnost izrade master i doktorskih radova. U izradu instalacije su bili uključeni profesori i saradnici sa Poljoprivrednog, zatim Mašinskog fakulteta, kao i članovi komisije doktorata i svima se ovom prilikom zahvaljujem.
Nagrada me je dodatno motivisala da moj dalji naučni rad, kao i rad sa studentima, bude još kvalitetniji i bolji.
Kakvi su Vam dalji profesionalni, naučni planovi?
Planiram da dodatno unapredim mogućnosti eksperimentalne sušare, kao i da nastavim da se bavim eksperimentalnim i naučnim radom u ovoj oblasti.
Metode istraživanja se osavremenjuju i sve više baziraju na informacionim tehnologijama. Zbog toga treba ići u korak sa vremenom, pratiti svetske trendove i primenjivati ih u svojoj oblasti.
Jedan od glavnih ciljeva koje sam sebi postavio je rad na procesu automatizacije procesa sušenja i korišćenje veštačke inteligencije pri analizi podataka u cilju razvijanja preciznijih matematičkih modela sušenja prehrambenih proizvoda.
INFO
Preporučujemo da pročitate i članak:
