Digitalna revolucija je u toku i poljoprivreda nije zaobiđena. Nove tehnologije su i te kako našle primenu u poljoprivredi. Integracije između poljoprivrede i novih informacionih tehnologija, zove se jednim imenom – precizna ili pametna poljoprivreda.
3 međusobno usko povezane grupe tehnologija pametne poljoprivrede
1 – Upravljanje Informacionim Sistemima
Ovoj oblasti pripadaju sistemi za prikupljanje, obradu, čuvanje i distribuciju podataka u odgovarajućem formatu. Upravljački proces u svakom sistemu se odvija donošenjem odgovarajućih odluka i pretvaranjem u akciju.
Celokupan upravljački proces je ispunjen stalnim primanjem i predajom informacija, složenim informacionim vezama i tokovima. Neophodnost obezbeđenja potrebnih informacija za odvijanje procesa planiranja strateškog upravljanja, zahteva formiranje informacionih sistema.
2 – Precizna poljoprivreda
Precizna poljoprivreda obuhvata upravljanje kako prostornim tako i vremenskim varijabilnostima u cilju poboljšanja rezultata, uz smanjenu upotrebu ulaznih sirovina i smanjenje zagađenja životne sredine.
Ovo je omogućeno širokom upotrebom novih tehnologija kao što su GPS-a, GNSS-a, snimci terena uz pomoć kamera postavljenih na bespilotne letelice, formiranjem mapa terena uz prikazivanje svih relevantnih faktora koji mogu biti mereni (na primer: prinos po površini zemljišta, karakteristike terena, vlažnost zemljišta, hemijski elemenati)
3 – Poljoprivredna automatizacija i robotika
Reč je o procesu primene robotike, automatizovane kontrole i veštačke inteligencije na svim nivoima poljoprivredne proizvodnje. Ovim procesima se znatno povećava produktivnost, preciznost u radu kao i ekonomičnost poljoprivredne proizvodnje.
Terminologija koja se koristi u pametnoj poljoprivredi
Pametna poljoprivreda je pojam koji se već duže vreme koristi, ali nije retkost da mnogi poljoprivrednici zapravo ne razumeju o čemu se tu radi, zato je potrebno pre svega objasniti osnovne pojmove pametne poljoprivrede:
GPS ( “Global Positioning System”)
Globalni Sistem Pozicioniranja je satelitski navigacioni sistem koji se sastoji od najmanje 24 satelita koji omogućavaju dobijanje informacija o tačnom položaju nekih tačka (ili položaja u odnosu na neku tačku) na Zemljinoj kugli. GPS radi u bilo kojim vremenskim uslovima, bilo gde u svetu, 24 sata dnevno, bez pretplate i naknada za podešavanje.
Pametna poljoprivreda je pojam koji se već duže vreme koristi, ali nije retkost da mnogi poljoprivrednici zapravo ne razumeju o čemu se tu radi, zato je potrebno pre svega objasniti osnovne pojmove pametne poljoprivrede:
- Tačnost – postoje tri nivoa tačnosti GPS-a. Nizak nivo tačnosti iznosi ± 50-100 cm, srednji nivo tačnosti iznosi ± 10 cm i visok nivo tačnosti iznosi ± 2 cm.
- RTK sistem (Real Time Kinematic) – koristi stacionarnu baznu stanicu za korekciju satelitskog signala, na taj način se eliminišu greške koje mogu nastati usled atmosferskih prilika. Ovaj sistem omogućava najveću tačnost prilikom definisanja položaja mašina koje ima GPS. Tačnost pozicioniranja s RTK sistemom je ± 1 cm.
GIS (“Geographic Information System”)
Geografski Informacioni Sistem je sistem za prikupljanje, memorisanje, proveru, rukovanje, analizu i prikazivanje podataka koji su prostorno vezani za Zemlju. Sa ovom jedinstvenom sposobnošću, GIS otkriva dublji uvid u podatke, poput obrazaca, odnosa i situacija, pomažući korisnicima da donose pametnije odluke.
GPS kompatibilni kontroler
omogućava upravljanje priključnim mašinama (sejalice, prskalice, rasipači itd.) na način da izvršavaju zadate operacije prema pripremljenim kartama za aplikaciju, a uz pomoć GPS-a.
Senzori
Uređaji pomoću kojih se prikupljaju informacije potrebne za sprovođenje tehnologije pametne poljoprivrede. Danas postoji veliki broj senzora koji određenim metodama vrlo precizno mere različite parametre.
Senzori mere: temperaturu vode, zemlje, vazduha, pritisak, vlagu u zemlji, lišću, krošnji itd. Složeniji senzori mogu čak odrediti potrebu za prihranjivanjem biljaka (UN, 2018, p.20).
Izmerene vrednosti, senzori pretvaraju u digitalne podatke. Senzori postoje već izvesno vreme, ali je njihova primena u poljoprivredi nova. Smanjenje veličine i cene senzorskih tehnologija omogućuje njihovu integraciju u mnoštvo uređaja.
Digitalne fotografije prostora
Predstavljaju fotografije visoke rezolucije koje se dobiju snimanjem iz vazduha ili sa uzvišenih pozicija, a služe za pripremu plana rada na polju.
Satelitski podaci su, pored senzora, jedan od najčešćih izvora podataka koji se koriste u poljoprivredi. Njihova uloga u meteorologiji, kao važnom segmentu poljoprivredne proizvodnje, je nezamenljiva već nekoliko decenija. Ipak, mogućnosti nisu iscrpljene.
Preciznija vremenska prognoza može pružiti poljoprivrednicima veoma značajne podatke za efikasniju proizvodnju.
Bespilotne letelice, sa mogućnošću spektralnih snimaka mogu pratiti velike površine, čak nekoliko stotina hektara u jednom letu, izračunati razvoj biomase (OECD, 2018, p. 6). To omogućuje lokalizovano upravljanje delovima farme.
Bespilotne letelice se mogu koristiti i za kontrolu stada, ukoliko se radi o slobodnom sistemu držanja (UN, 2018, p. 20), ali i za mnoge druge agrotehničke operacije (hemijska zaštita, prihrana, setva…)
Mapiranje ili kartiranje
Predstavlja izradu karata pomoću GPS-a i podataka dobijenih od senzora, pri čemu se svakoj tački koordinatnog sistema pridružuje određeni podatak.
Postoje mape prinosa iz kojih se tačno vidi koliki je prinos na nekom delu parcele, iz čega se može zaključiti koliki je potencijal prinosa i koliko je odstupanje od optimuma.
VRT (Variable Rate Technology) – Tehnologija promenjive količine ili varijabilnog doziranja
Predstavlja tehnologiju koja raspolaže sa uređajima i opremom koja je u stanju da dozira različite količine nekog materijala na različitim delovima parcele. Ovom tehnologijom se može dozirati veća ili manja količina mineralnog đubriva u zavisnoti od stanja zemljišta.
Za to treba napraviti karte sa željenim količinama mineralnog đubriva na svakom delu parcele, ili se koriste senzori, koji mere u realnom vremenu, određene elemente tokom prihrane zemljišta i definišu količinu mineralnog đubriva.
Stalni tragovi
Omogućavaju traktorima i svim drugim mašinama da se uvek kreću po istim tragovima prilikom rada u polju. Na taj način se minimalizuje površina koja se uništava usled gaženja.
Na delu parcele koja nije izložena gaženju održava se bolja struktura, manje se troši energije za obradu, propusnost zemljišta je značajno bolja, manja je erozija i veći su prinosi.
Automatska kontrola sekcija
Automatska kontrola sekcija, odnosno delova prskalica, setvenih uređaja sejalica, radnih segmenata kultivatora i rasipača, mogu se podeliti na sekcije koje se prilikom rada mogu uključiti ili isključiti.
Kad se to poveže u sistem koji je upravljan i kontrolisan pomoću GPS, tada se vrlo preciznim uključivanjem i isključivanjem pojedinih sekcija u tačno određenom trenutku sprečava preklapanje ili stvaranje praznog prostora na uvratinama, na rubovima nepravilnih parcela i sl.
Automatsko navođenje
To je sistem koji se bazira na korišćenju GPS signala koji automatski upravljaju mašinom u polju kako ne bi došlo do preklapanja ili razmaka između prohoda.
Ovaj sistem se koristi na traktorima, kombajnima, samohodnim prskalicama, rasipačima, kosilicama itd.
Iskorak u pametnu poljoprivredu
Precizna poljoprivreda je težak inženjernski posao, kao i precizna proizvodnja. Sa dodatnim zadržavanjem ograničenih profitnih stopa, ne može se tolerisati nizak obrt investicija ili dug vremenski period podmirivanja troškova. Trend u poljoprivredi je jasan: potrošač želi, pod uticajem razvoja u industriji, jeftinije i bolje proizvode uključujući i nova tehnička i tehnološka rešenja.
Rešenje se oseća, ponekad teško za ljude, u smanjenu troškova ujedinjavanjem, slično kao što se industrija integriše. Poljoprivreda se restruktuira i trebaće joj nove mašine i nove metode proizvodnje. Kontinuirane prednosti će biti potrebne za opstanak. To je nova uloga budućih inženja Biotehničkog i informacionog inženjeringa (INBIN).
Brzi napredak tehnologije u oblasti poljoprivredne proizvodnje jeste dobar, zato što potrebe za hranom rastu iz dana u dan. Zbog ovakvog brzog napretka tehnologije i tehnike u budućnosti biće potreban kadar koji će znati da upravlja i održava tehniku i tehnologiju poljoprivrede.
Usavršavanje i sticanje novih zanja iz oblasti pametne poljoprivrede omogućeno je i na Poljoprivrednom fakultetu Univerzitetu u Beogradu na odseku za Biotehnički i informacioni inženjering.
INBIN – Biotehniči i informacioni inženjering
INBIN je multidisciplinarni studijski program namenjen onima koji u budućnosti sebe vide kao stručnjaka i eksperta iz više različitih oblasti kao što su AGRONOMIJA, TEHNIKA i INFORMACIONE TEHNOLOGIJE.
Budući studenti INBIN-a Biotehničkog i informacionog inženjeringa će moći da se zaposle i rukovode u različitim privrednim subjektima:
- Savremenim farmama i poljoprivrednim gazdinstvima
- Proizvodnim i uslužnim kompanijama sa informatički razvijenim načinom poslovanja
- Razvojno-istraživačkim centrima u zemlji i inostranstvu
- Konsultantskim i savetodavnim ustanovama iz oblasti biotehnologije
- Inspekcijskim, komercijalnim i administrativnim poslovima iz oblasti poljoprivrede i trgovine
- Obrazovnim i naučno-istraživačkim institucijama
Ako želiš da budeš deo INBIN-a i pametne poljoprivrede klikni na link i saznaj više o naše strukovnom smeru BIOTEHNIČKI I INFORMACIONI INŽENJERING.
Izvor: https://poljoprivrednifakultet.rs/inbin-sta-je-to-pametna-poljoprivreda/
